Zidanje Dzamije u Kijevu

Izgradnja kuća kijev

Bosna i Hercegovina

Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa

IZVJEŠTAJ O STANJU OKOLIŠA

U BOSNI I HERCEGOVINI

IZVJEŠTAJ O STANJU OKOLIŠA U BOSNI I HERCEGOVINI 2012.

IMPRESSUM Naručitelj: Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine Pripremljeno uz podršku: Fonda za dostizanje milenijskih razvojnih ciljeva Programa Ujedinjenih nacija za okoliš (UNEP) Tematska ekspertna grupa: Anđa Hadžiabdić Esena Kupusović Fethi Silajdžić Ivan Brlek Laurent Mesbah Martin Tais Mehmed Cero Mihajlo Marković Milena Kozomara Semra Čavaljuga Senad Oprašić Tanja Trubajić Toni Nikolić Wilhelm Vogel Zvjezdan Karadžin Konsultant: Enova d.o.o. Sarajevo Umweltbundesamt GmbH (Austrijska agencija za zaštitu okoliša) Lektor: Marija Kovačić Šmalcelj Grafički dizajn: Tarik Hodžić Fotograf: Aleksandar Trifunović

Bosna i Hercegovina Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa

IZVJEŠTAJ O STANJU OKOLIŠA U BOSNI I HERCEGOVINI 2012.

FOND ZA DOSTIZANJE MILENIJSKIH RAZVOJNIH CILJEVA

1.5 Potrošnja elek

Source: http://pacov.blog.rs/blog/pacov/umetnost



Watch video:

Zidanje Dzamije u Kijevu

Zbog  geografskog  položaja  na  granici  između  Zapada  i  Istoka,vizantijska  umetnost  je  bila  predodređena  da  sjedini  elemente  grčko-rimske  i  istočnjačke  umetnosti.Centar  vizantijske  umetnosti  bio  je  Carigrad,u  kome  su  stvoreni  estetski  principi  vizantijske  umetnosti.U  njemu  su  istočnjačke  i  grčko-rimske  tradicije  prožete  hrišćanskom  idejom  po  kojoj  je  car  predstavnik  Boga  na  zemlji.Umetnost  je  trebalo  da  materijalizuje  božanske  zakone,jedan  apsolutni  poredak  božanskog  porekla.Invencija  umetnika  bila  je  ograničena,on  je  bio  dužan  da  sledi  prototip  u  kome  je  sve  telesno  i  čulno  bilo  potisnuto  u  korist  duhovnog,u  korist  ideje  o  apsolutu.

Razvojne  etape  vizantijske  umetnosti  bile  su  obeležene  periodima  uspona  i  padova.Posle  najezdi  varvarskih  plemena  koja  su  pretila  na  svim  granicama,u  haotičnim  vremenima  seobe  naroda,Justinijanova  vlada  u  VI veku  obeležava  prvi  cvetni  period  vizantijske  umetnosti.Tada  je  u  Carigradu  izgrađen  najveći  spomenik  vizantijske  kulture-Sv. Sofija,crkva  Božje  premudrosti.Kombinacijom  podužne  i  centralne  građevine,ali  sa  naglašenom  centralnošću,crkva  dobija  oblik  kvadrata,od  kojih  je  manji,središnji,pokriven  kupolom,upisan  u  veći.Ogromna  kupola  proširena  je  prema  istoku  i  zapadu  polukupolama,a  ove,prema  jugu  i  severu-četvrtinama  kupola.Velikim  prostorom,sfernim  površinama  kupola  i  polukupola,koje  uzgledaju  kao  da  lebde  nad  prostorom,svetlucanjem  mozaika  i  raznobojnog  mermera,skoro  prozirnim  kamenim  pregradama  i  kapitelima, arhitektura  Sv. Sofije  deluje  bestežinski  i  nematerijalno.Ovim  osobinama  ona  je  trebalo  da  ovaploti  božansku  mudrost  kojoj  je  posvećena.Prozori,gusto  poređani  pri  dnu  kupole  i  na  zidovima  glavnog  broda,raskošno  osvetljavaju  unutrašnji  prostor.

U  Justinijanovo  vreme  gradilo  se  i  u  Raveni,koja  je  bila  glavno  uporište  vizantijske  vlasti  u  Italiji.Crkva  San  Vitale  u  Raveni  je  oktogonalna  građevina  sa  kupolom.Dobro  osvetljena,ona  ima  sa  obe  strane  oltara  dva  čuvena  mozaika. Jedan  prikazuje  caricu  Teodoru  sa  dvorskom  pratnjom  kako  crkvu  daruje  zlatnom  zdelom  koju  drži  u  ruci;drugi  Justinijana,takođe  sa  pratnjom,kako  crkvu  daruje  zlatnom  zdelom  koju  drži  u  ruci.Ovi  mozaici  označavaju  početak  vizantijskog  stila  u  slikarstvu.Visoke,lake,izdužene  figure,frontalno  okrenute  posmatraču,bez  ikakvog  nagoveštaja  pokreta,sa  krupnim  očima  uprtim  u  posmatrača,ponavljane  su  stotinama  godina  na  zidovima  vizantijskih  crkava. Ispod  raskošne  odeće  su  nestale  telesne  vrednosti,svesno  žrtvovane  duhovnom  izrazu.Zemaljski  prostor  zamenjen  je  zlatnom  ravnom  površinom  kao  pozadinom  figura.

Istom  stilu  ravenskih  mozaika  pripadaju  i  mozaici  Eufrazijeve  bazilike  u  Poreču,izgrađene  u  VI veku.

Posle  perioda  kriza  koje  su  usledile  nakon  Justinijanove  smrti-borbe  sa  Slovenima,Avarima,Persijancima  i  Arabljanima,i  posle  ikonoboračkih  ratova, nastupio  je  drugi  cvetni  period  u  umetnosti  pod  dinastijama  Makedonaca  i  Komnina.Zabrana  predstavljanja  ikona,tj,ljudske  figure  u  slici  do  koje  je  došlo  u  periodu  ikonoborstva,još  više  je  ojačala  uticaj  Istoka.Čak  i  kada  je  zabrana  ukinuta,figure  su  podvrgavane  jakoj  stilizaciji.Slikane  predstave  su  sumetrične  sa  zlatnom  pozadinom,a  likovi  psihološki  produbljeni,gotovo  ekspresivni.U  ovom  periodu  stvoreni  su  ciklusi  sjajnih  mozaika  u  crkvama  na  Siciliji  i  u  Grčkoj.U  crkvi  Sv.Luka  u  Fokidi  mozaici  su  raskošnih,blistavih  boja.

U  ovom  periodu  u  arhitekturi  preovladava  centralna  građevina  sa  osnovom  grčkog  krsta  upisanog  u  kvadrat  i  sa  jednom  ili  pet  kupola.Kupole  dobijaju  tambur  sa  prozorima  kroz  koje  svetlost  pada  odozgo.Građevine  postaju  uže,a  više.Spoljašnjem  izgledu  građevine  pridaje  se  veći  značaj  bogatijim  raščlanjavanjem  zidova  i  kombinacijama  samog  građevinskog  materijala:opeke, kamena  i  maltera  kojima  se  stvaraju  polihromija  i  živopisnost  fasada.

Ovom  periodu  pripadaju  freske  u  nekim  crkvama  Makedonije,na  primer  freske  u  Sv. Sofiji  u  Ohridu  i  u  Nerezima  kraj  Skoplja.

U  Sv. Sofiji  u  Ohridu  freske  iz  sredine  XI veka  najviše  su  očuvane  u  oltarskom  prostoru.Ističu  se,na  severnom  i  južnom  zidu,dva  friza  klečećih  anđela  raširenih  krila,koji  se  u  strogom  i  svečanom  ritmu  priklanjaju  Bogorodici  sa  Hristom  naslikanoj  u  polukružnoj  apsidi.Freske  u  Ohridu  imaju  simboličan  i    dogmatski  karakter  i  njihova  glavna  osobina  je  naglašena  ekspresivnost.Ona  je  postignuta  stilizacijom  figura,neproporcionalnošću  i  namrgođenim,asketskim  likovima.Taman,tonski  shvaćen  kolorit  ističe  blag  volumen  figura,ali  je  pozadina  ravna  i  uglavnom  apstraktna.

Grčkim  natpisom  nad  ulazom  crkva  u  Nerezima  datirana  je 1164. godine.Malih  dimenzija,ona  ima  dragocene  freske  iz  perioda  Komnina.Linija,prisutna  već  u  slikarstvu  Sv. Sofije  u  Ohridu,dobija  u  freskama  Nereza  primaran  značaj.Ona  nije  više  samo  naglašena  i  podvučena  kontura  već  ulazi  unutar  obojenih  površina  da  označi  nabore  draperije,plastičnost  oblika,kosu  i  bradu.Uz  svetle  boje  ona  je  nosilac  osećajnosti

Source: https://www.scribd.com/document/290628780/Izvjestaj-o-Stanju-Okoli%C5%A1a



Leave a Replay

Submit Message